U Srbiji kreću u borbu protiv “burazerskih” agencija za iznamljivanje!

Nezvanično govoreći, u Beogradu se izdaje 100 000 stanova! Zvanično, taj broj je daleko manji jer zanemarljiv procenat stanodavaca prijavljuje svoje podstanare i plaća porez. Na taj način država se pljačka, a podstanari ostaju nezaštićeni.

Navodimo primer mladog bračnog para koji je nedavno dobio blizance i sa gazdaricom potpisao ugovor u kome, međutim, nije bio preciziran period boravka. Gazdarica im je, kaže naš sagovornik, obećala da mogu da ostanu najmanje tri godine jer ona ide u manastir.

„Već posle osam meseci gazdarica se pojavila sa pričom da nikada nije ni bila u manastiru već da se sve vreme „vucara” po stanovima svojih prijateljica i da sad više nema kud! Rekla je da mi moramo odmah da izađemo iz stana. Kada sam objasnio da sa suprugom i dve bebe ne mogu momentalno da nađem drugi stan, ona je odgovorila da je to uošte ne zanima”, dodaje naš sagovornik.

Iako i ugovor ide na vodenicu stanodavca, zaštitnik prava Beograđana Dušanka Gaćeša za Radio Studio B kaže da je nekakv ugovor mnogo bolji od nikakvog.

„Uvek preporučujem zakonito ponašanje. Znam da je nezahvalno da pametujem iz svoje fotelje jer sam svesna da mnogi nemaju gde i zbog toga pristaju na svakakve uslove. Moj savet je da zaključite ugovor u pisanoj formi u kojem piše bar kada ste ušli u stan, do kada ostajete, kolika je cena, da bi ste mogli da zaštitite svoja prava pred sudom”, ističe Gaćeša.

U hiljadama oglasa nudi se sve, od garsonjera u Borči do dupleksa u Krugu dvojke. Cene ništa manje šarene i uglavnom nerealne. U ponudu ljudi ubacuju svašta: garaže, podrume, šupe, što potvrđuje i jedan student.

„U oglasima piše dvosoban stan. Otišli smo tamo i zatekli prljavu i zapuštenu garažu za koju je gazda tražio 150 evra mesečno. Eto šta sve hoće da izdaju,” jada se student iz provincije.

Gradski ombudsman kaže da od ovakve raznovrsne ponude i precenjivanja svoje robe kao na pijaci, zaštite nema.

„Niko ne može da vas zaštiti od toga što neko smatra da prostor koji izdaje vredi više. Mnogi su mi se žalili da su cene previsoke i da se izdaju nekretnine u kojima niko ne bi živeo. Dešava se i da vam neko nudi stan, a ustvari je u pitanju soba. U oglašavanju postoje razne zamke,” upozorava Dušanka Gaćeša.

A oglašavanje na sebe, uglavnom ilegalno, preuzimaju takozvane „agencije” ili još takozvanija „udruženja građana”. I na 99 odsto brojeva telefona dobijate sličan odgovor. Mi smo pokušali više puta i uvek čuli:

„Dobar dan, dobili ste agenciju! Dolazite kod nas, zakažemo da pogledate sve stanove koji Vam odgovaraju, plaćate članarinu 2 000 dinara. Ako Vam prve ponude ne odgovaraju potražnju nastavljamo dok ne pronađemo odgovarajući stan”, deklamuje uvežbani ženski glas.

I tako se dolazi do apsurda: agencije, koje su pravna lica, posluju nezakonito, što bi se reklo: burazerski. Dušanka Gaćeša ističe da se tome mora stati na put.

„Prijavite se u agenciji i oni Vam kažu gde da idete! Da li oni treba da pravno perfektuiraju posao, da Vas odvedu na lokaciju, da Vam naprave ugovor i da sve završe ili samo prodaju informaciju gde se nešto nalazi? Meni je tu malo šta jasno i na tome mora da se radi,” kaže ombudsman Beograđana.

A dok se nešto ne uradi, bolje reći dok poslanici ne donesu neki zakon, izdavaće se sve i svašta po svakavim cenama bez ikakvih pravila. Činjenica da potražnja za stanovima u Beogradu uveliko prevazilazi ponudu zadavaće i dalje glavobolju podstanarima dok stanodavci trljaju ruke.