U Beogradu možda i gore nego u Hrvatskoj

Desetine hiljada ljudi u ovo doba godine prinuđeno da se snalazi „na brzinu” što koriste gramzivi stanodavci. – Članovi udruženja podstanara „Velegrad” svoj „Savetnik budućim podstanarima” dopunili novim preporukama, a Vladi Srbije uputili inicijativu za izmenu i dopunu određenih zakona koji se tiču stanovanja

Kako bi stali na put promućurnim stanodavcima koji koriste nepriliku da zakupce stanova prevare ili im povećaju kiriju, u udruženju podstanara „Velegrad” (UPV) rešili su da jesen dočekaju spremno – svoj „Savetnik budućim podstanarima” dopunili su novim preporukama, a Vladi Republike Srbije uputili inicijativu za izmenu i dopunu određenih zakona koji se tiču stanovanja.

– U Beogradu, prema nezvaničnim podacima Zavoda za statistiku, živi više od 100 000 podstanara. Posle nedavnog pisanja „Politike” o rizicima sa kojima se zakupci stanova svakodnevno susreću, u udruženje se za kratko vreme učlanio veliki broj novih interesenata. Obraćaju nam se za pomoć sa mnogobrojnim problemima – od pronalaska stana posredstvom prevarantskih agencija, preko narušenih odnosa sa stanodavcem, do nemogućnosti regulisanja boravišne adrese. Nije preterano reći da su podstanari jedna od najobespravljenijih kategorija našeg društva – njihova prava su oskudna i „razbacana” u više zakonskih dokumenata pa se teško mogu povezati i iskoristiti – kaže advokat Mirko Mirković, predsednik UPV-a.

Konsultujući se sa svojim članovima, prevarenim zakupcima i potlačenim podstanarima, udruženje je od vlade javno zatražilo da novim procesuiranjem nekoliko važećih zakona građanima počne da pruža bolju zaštitu.

– Mnogi stanodavci izbegavaju da zaključe ugovor o zakupu stana sa podstanarem, u strahu od razreza poreza na dohodak, stečenog naplatom zakupnine. Ni podstanari, s druge strane, ne insistiraju mnogo na tome, uplašeni da će zakupodavac povećati rentu i prevaliti ovaj izdatak na njih. Budući da je u pitanju 18 odsto od ostvarenog dohotka, to znači da bi zakupnina od 200 evra „skočila” na 236. Kako bi se prestalo sa skrivanjem podstanara i prihoda, predložili smo da se u Zakonu o porezima na dohodak građana zakup stambenog prostora izuzme od poreza – objašnjava Mirković.

Uskopovezan sa tim je i problem neažurnog prijavljivanja podstanara. Osim straha od poreza, stanodavci zakupce ne prijavljuju zbog nemara, odnosno mrzovolje da odu do policijske stanice. Podstanarima je adresa u Beogradu neophodna iz više razloga – zaposlenje, studije, kupovina markice za prevoz… Da paradoks bude veći, prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, „kaznom od 30.000 dinara kazniće se podstanar koji ne prijavi promenu adrese”. U UPV-u kažu da bi zakon zapravo morao da kažnjava stanodavce koji licu primljenom na stanovanje ne omogući prijavu nove adrese u zakonskom roku.

– Treći veliki problem tiče se rokova. Svedoci smo čestih izbacivanja podstanara na ulicu, od strane osionih gazda, bez ikakvog objašnjenja, pa čak i u zimskom periodu. Prema Zakonu o stanovanju, predviđeni rok za najavu promene visine kirije je mesec dana, što je u našoj situaciji prekratko. Zato tražimo da se uvede klauzula koja će ovaj rok produžiti na dva meseca, a povećanje kirije odobriti samo uz objektivno obrazloženje, kako bi se izbegla samovolja vlasnika. Ako do otkaza dođe u nevreme, stanodavac bi ujedno bio dužan da zakupcu o svom trošku pronađe novi stan – kažu u „Velegradu”.

Preciznije upute za rad, kažu u udruženju, trebalo bi da dobije i sadašnja Republička agencija za pitanja podstanara. Zbog rastućeg broja zakupaca, ona bi morala da funkcioniše kao nezavisno telo koje bi u saradnji sa Zavodom za statistiku vodilo preciznu evidenciju o broju podstanara. Njena nadležnost bilo bi nadgledanje sprovođenja propisa iz oblasti podstanarskih odnosa, kao i kontrola svih potpisanih ugovora o davanju stana u zakup.

Precizniji podaci o zahtevima udruženja podstanara, kao i vrlo koristan „Priručnik za buduće podstanare u Beogradu” nalazi se na internet sajtu www.podstanar.org.

———————————————————–

Bez razumevanja i za tek operisanu bebu

Udruženju „Velegrad” svakodnevno se javljaju zakupci čije su sudbine primeri samovolje stanodavaca. Pre dva meseca, vlasnik stana koji je rentirala četvoročlana porodica sa dvoje male dece, počeo je sa adaptacijom prostora u susedstvu zbog čega su podstanari morali da trpe nesnosnu buku. Bušenje, lupanje i obijanje zidova i armature ometalo je i svakodnevnu terapiju njihove tek operisana bebe, zbog čega su mu, posle tri godine stanovanja bez problema, tražili da radove odloži ili im obezbedi privremeni smeštaj dok ne završi adaptaciju. Pokazali su mu i medicinske nalaze ali je stanodavac odbio da prestane sa bušenjem i rekao zakupcima da se sami snađu, čime je, kažu u UPV-u, prekršio i zakonom određen otkazni rok od tri meseca.

– Nedavno smo imali slučaj svađe oko kirije. Vlasnik je podstanaru naredio da se iseli do kraja meseca, što je takođe protivpravno. Zakupac je pristao da napusti stan, ali to nije mogao da učini za izuzetno kratko vreme. Bili smo prinuđeni da vlasniku pošaljemo preporuku o poštovanju rokova kako svojim ponašanjem ne bi izazvao sudsku odgovornost – kaže Mirković.

Primer narušavanja podstanarskih prava, navode u „Velegradu”, bio je i slučaj dve sestre koje su živele u dvosobnom stanu unutar velike kuće. Zbog kašnjenja sa kirijom zaključile su sa vlasnikom pismeni ugovor o stanovanju i reprogramirale mu dug od više stotina evra. Ugovorile su i rok od 15 dana u slučaju eventualnog otkazivanja zakupa, ali je vlasnik, koristeći njihovo odsustvo, bez ikakve najave i obaveštenja, zamenio bravu na vratima, stavio još i katanac i otputovao van grada. Sve njihove pokretnosti, nameštaj, bela tehnika, posteljina i posuđe ostali su iza brave, a isterane podstanarke morale su da podnesu tužbu protiv stanodavca.