Iznenadno povećanje kirije i davanje roka za iseljenje koji najčešće iznosi samo dve nedelje, neki su od najvećih problema sa kojima se zakupci stanova suočavaju. Kako bi upoznali podstanare, ali i vlasnike stanova, sa njihovim zakonskim pravima i obavezama, u udruženju „Velegrad“ napisali su priručnik za podstanare, stanodavce i njihove posrednike u Beogradu.

“Jedan stanodavac sa Lekinog brda bio je toliko surov da je podstanarki, samohranoj majci, izdao momentalni otkaz, zbog neplaćenog stana za prethodni mesec. Kako ona nije odmah mogla da mu plati, stanodavac je zaključao ulazna vrata njenog stana i nije joj dozvolio ni lične isprave da uzme”, kaže Mirko Mirković, predsednik Udruženja podstanara „Velegrad“.
Udovica sa Lekinog brda nije usamljen slučaj, navode u ovom udruženju, jer je puno podstanara koji su u sporu sa svojim stanodavcima. Kako kažu u „Velegradu“, dobrim odnosima između vlasnika stanova i njihovih zakupaca, pre svega bi doprinelo sklapanje ugovora o stanovanju.
“Ugovorom o stanovanju obezbedili bi se i stanodavac i podstanar, jer bi se njime rešila sva bitna pitanja : vreme, mesto, način i rok isplate zakupnine, ko plaća račune, ko održava čistoću, dužina otkaznog roka”, ističe Mirković.
Međutim, rešavanje jednog od najčešćih podstanarskih problema, prijave adrese stanovanja, zavisi isključivo od dobre volje stanodavca, navode u ovom udruženju. Student Fakulteta političkih nauka Aleksandar M. nije mogao da ubedi svog stanodavca da ga prijavi na njegovoj adresi, a kako mu je to hitno trebalo zbog zaposlenja, rešio je, kaže, da rizikuje i ostavi gazdu stana bez mogućnosti izbora.
“Iscenirao sam provalu, razbacao stvari po stanu, a deo njih i polomio. Pozvao sam gazdu, rekao da su mi i pare uzeli, i da ću otići u policiju da sve prijavim. Pošto je mesecima odbijao da ode u policiju i prijavi me na njegovoj adresi, to ga je uplašilo. Na kraju smo se dogovorili da zaboravimo na pljačku, ali smo već sledećeg dana otišli u policiju i prijavili moju adresu stanovanja”, kaže Aleksandar M.
Prema Zakonu o stanovanju, ako ne prijave promenu adrese u roku od deset dana, podstanarima preti kazna od 30 hiljada dinara. Ipak, kako kažu u udruženju „Velegrad“, vlasnici stanova izbegavaju da prijave podstanare, zato što bi u tom slučaju morali da plaćaju porez za nepokretnost.
“Zato se ovo udruženje zalaže da se u Zakonu o porezima na dohodak građana zakup stambenog prostora izuzme od poreza i time spreči skrivanje podstanara. Tako bi se omogućio i uvid u prihode, kao i bolja kontrola stanodavaca”, ističe Mirković.

Rok za iseljenje tri meseca
Prema Zakonu o stanovanju, vlasnik stana je dužan da podstanaru da rok za iseljenje koji iznosi 90 dana, s tim što ako poslednji mesec padne u period decembar-februar, rok se produžava mesec dana. S druge strane, kada podstanar želi da otkaže zakup vlasniku stana, on to mora učiniti mesec dana ranije.

115.000 ljudi živi „kod rođaka“
Kako ne bi ostali bez adrese, podstanari se prijavljuju da žive kod svojih rođaka ili prijatelja, navode u „Velegradu“. Kako kažu, tada nastaje situacija da jedan podstanar koji živi na Novom Beogradu, ima prijavljenu adresu na Kanarevom brdu, jer tamo živi rođak ili prijatelj, koji je pristao da ga prijavi na svojoj adresi. Prema probnom popisu stanovništva iz 2009. godine i podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Beogradu je 115 hiljada građana izjavilo da stanuje kod rođaka, a u „Velegradu“ tvrde da su to većinom podstanari koji nisu želeli da budu jedni od nekoliko desetina hiljada ljudi u gradu bez svoje adrese.

 

Tekst preuzet sa  www.blic.rs