Fini striček (lopov) Ilija

‘’Prvi put kad sam sama tražila stan s cimericom…po najvećoj mećavi… striček Ilija nam je ponudil dvosobni stan na Savici (donjoj)…

 

 

Tip nas je otpelal u neku ulicu gdi su kuće… i stali mi pred nekom lepom kućicom, nova fasadica, novi prozočeki, lepa ogradica, lepo dvorište… i ja sam mislila – opaaaa, stan u lepoj kućici… i kad ono,prošli mi pored kuće do neke šupe otraga… Šupa je također imala novu fasadu, dvoja vrata (jedna su se otvarala na van, druga na unutra), kupaona mala da se nemreš u njoj okrenuti, manji umivaonik u životu nisam vidla… Prva soba je ujedno bila blagavaona i dnevna soba. Imala je zmazani stari kauč i stol s kutnom garniturom, kuhinja je bila uska i duga tak da su samo elementi stali unutra (frižider je bil u dnevnom boravku/ blagovaoni/spavaćoj sobi), druga soba (sobica) je bila s dva ogromna ormara i jednim kaučem. I sad mi sjele da popričamo s Ilijom… i priča on nama : “Svaku nedjelju ujutro u crkvu treba ići. Kud vi idete u crkvu? Moja kćer kad dođe kasno nedjeljom ujutro kući iz provoda ja je dignem i mora na jutranju misu… moj sin je policajac, a bio je ministrant kad je bio mlađi… ako ja vidim dva – tri automobila pred kućom i čujem muziku, ja odma zovem roditelje jer niste vi došle tu da se provodite nego da učite…” Stan smo tražile za troje… a bila su dva kauča, na što Ilija kaže: “Sad neka dvije spavaju zajedno, a onda će čika Ilija da kupi najbolji krevet, krevet preko 2000 kuna… nije čika Ilija škrt!” uglavnom tražil je 3000 kn (najam+režije)… baj baj Ilija!’’ Nema studenta koji je tražio stan, a da nije imao loše iskustvo. Svi najviše cijenimo svoju imovinu, ali neki je i precjenjuju. U želji da prodaju ili iznajme, ljudi nude svašta. Zato budite najbrži i najsnalažljiviji, prođite najbolje i nek vam drugi zavide na stanu!